Procenjuje se da zbog nepostojanja nacionalnog okvira kvalifikacija oko 60.000 ljudi nema svoje mesto na tržištu rada, jer ih poslodavci ne prepoznaju.

Univerzitet u Novom Sadu predložio je da se izmene određeni stručni i akademski nazivi.

Rektor Univerziteta u Novom Sadu Miroslav Vesković smatra da je problem nastao mnogo ranije.

- Mi smo, zapravo, ušli u reformu pre nego što smo doneli nacionalni okvir kvalifikacije a da između Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakona o visokom obrazovanju nije izvršeno određeno usaglašavanje - smatra profesor Vesković

- Za sada najveći problem imaju oni koji se zapošljavaju u državnim institucijama i oni koji se zapošljavaju u školama iz razloga što škole imaju precizne pravilnike po kojima se zapošljavaju nastavnici po starom sistemu i ne sadrže ništa od novih obrazovnih profila - smatra Vera Dondur, predsednik Nacionalnog saveta za nauku.

Profesori kažu da u posao treba da se uključe i resorna ministarstva, da nije dovoljno da se time bavi samo akademska zajednica.

- To je problem zakonske regulative, a mi ga nismo stavili u zakon. Zašto nismo ne znam. Nacionalni savet je doneo neku listu zvanja koji treba da postoji u prelaznom režimu dok se ne donese nacionalni okvir kvalifikacija. Kod nas je prelazni režim od 2005. do danas. To je nedozvoljeno dugo - ističe Branko Kovačević, predsednik Konferencije univerziteta Srbije.

Profesori podsećaju i na to da bi reformu visokog obrazovanja trebalo dovesti do kraja i obezbediti više sredstava za tu oblast. Kod nas se izdvaja 0,9 odsto bruto domaćeg proizvoda, a u svetu od sedam do dvadeset odsto.

A da bismo bili konkurentni na svetskom tržištu, do 2020. godine trebalo bi da imamo 40 odsto visokoobrazovanog stanovništva.

Izvor: 24 sata