Državne fakultete trenutno pohađa oko 200.000 studenata, od čega se gotovo polovina nalazi na Beogradskom univerzitetu, dok privatne pohađa oko 30.000 studenata. I jedni i drugi se na studijama susreću s problemima, ali i određenim prednostima u odnosu na kolege s fakulteta čija je vlasnička struktura drugačija.

Pa ipak, po anketi „Infostuda“, najveća prednost studenata državnih fakulteta je mogućnost studiranja na budžetu, dok studenti privatnih ističu lakši proces upisa.
– Osim studiranja na budžetu, tu su i mesta u studentskom domu, korišćenje menze. Takođe, često se pojavljuje formulacija „imam više poverenja u državni fakultet“. Maturanti koji su se odlučili za privatne fakultete, kao glavne argumente, navode lakši proces upisa, zagarantovano zaposlenje, veću posvećenost studentima od strane profesora i to što je „lakši“ – kaže za „Blic nedelje“ Jovana Pejak, zadužena za projekte „Infostuda“.

Ipak, profesor Ljubiša Rajić ističe da su i pored svih problema srpskog obrazovanja studenti državnih fakulteta i dalje u prednosti.

– Privatni fakulteti se osnivaju iz dva razloga. Prvi je, i tu govorimo o zaista malom broju privatnih fakulteta, kako bi se radilo ono što na državnom ne može. Profesori s Pravnog fakulteta u Beogradu su zbog toga osnovali „Union“, koji je uz još nekoliko fakulteta na privatnim univerzitetima, jedan od retkih svetlih primera. S druge strane, većina njih i dalje postoji da bi se zgrtao novac. Profesori s državnih pređu na privatne, prepišu programe i krene se sa štancovanjem diploma i doktorata, kako bi prerasli u univerzitet. Veliki broj takvih fakulteta ne zadovoljava ni osnovne kriterijume, međutim, nije mnogo bolja situacija ni s državnim. Oni, s druge strane, ne školuju samo menadžere i umetnike, već najrazličitije profesije, ali univerziteti poput Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru ili Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, rade ispod svakog standarda. Iako i tu ima poneki dobar predavač, stanje na njima je katastrofalno. Uz sve mane, državni fakulteti, u principu, imaju bolji kvalitet nastave, ali je stanje očajno i na jednima i na drugima. Povrh toga, i jedni i drugi muku muče s korupcijom, a o tome se jako malo govori – kaže Ljubomir Rajić.

On navodi da je stanje najgore na takozvanim isturenim odeljenjima, gde apsolutno nikakvi kriterijumi ne postoje. Navodi i da veliki broj privatnih fakulteta „proizvodi“ doktore kako bi prerasli u univerzitet, a kasnije od programa jednog državnog fakulteta naprave program za čitav univerzitet.

Vredi pomenuti i da istraživanje o kvalitetu studiranja na privatnim i državnim fakultetima još nije rađeno, iako ga u Ministarstvu prosvete, kako navode, imaju u planu. Profesorka Srbijanka Turajlić iz Centra za obrazovne politike ističe i da je zbog toga ocene o kvalitetu nastave nemoguće dati.

– Nemamo parametre na osnovu kojih bismo mogli oceniti da li je kvalitet nastave bolji na jednim ili drugim fakultetima. Postoji predubeđenje, ali je o konkretnim rezultatima rada gotovo nemoguće govoriti – zaključuje ona.

Pouzdani podaci koji bi govorili o zapošljavanju svršenih diplomaca s jednih i drugih fakulteta, takođe, ne postoje. U Ministarstvu prosvete navode da su pred zakonom jednaki, ali i da poslodavac može favorizovati diplomu koju želi.

– Studenti i jednih i drugih fakulteta su jednaki pred zakonom, ali poslodavac ima pravo da odluči kojoj diplomi će dati prednost – kaže Mirjana Vesović, načelnik u Sektoru za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete.
U „Infostudu“, međutim, navode da im nije poznato da ovakva uslovljavanja postoje.

– Što se tiče poslodavaca, do sada nismo imali slučajeva da u oglasima za posao zahtevaju da diploma bude isključivo od državnog ili privatnog fakulteta. Smatramo da nema posebnih uslovljavanja za vrstu diplome ukoliko kandidati ispunjavaju uslove koji su potrebni za rad na određenoj poziciji – zaključuje Jovana Pejak.

Koji fakultet ćete upisati?

*U ispitivanju su učestvovala 2.192 maturanta, tj. učenika četvrtih razreda, koji su anketu popunjavali putem Interneta, te treba imati u vidu da uzorak ispitanika u ovom slučaju čine samo maturanti koji koriste Internet. Obaveštenje o mogućnosti učešća u anketi je poslato na adrese preko 300 četvorogodišnjih srednjih škola u Srbiji.
Anketa „Infostuda“

Izvor:Blic

• Dodaj Novi
• Pretraga

Komentari (0)

Dodaj komentar

Your Contact Details:

Ime:

Email: bez obaveštenjasa obaveštenjem

Komentar:

Naslov:

Message:

Security

Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

Joomla components by Compojoom