|
pitanje:
Postovani, imam 28 godina i udala sam se pre dve godine. Moj problem je svekrva. Ona je starija zena konzervativnih shvatanja, ali moram da naglasim da nije zla. Dosta je naporna, kad prica mnogo vice i ona sve zna najbolje i sve mora da zna.
Zivimo u posebnoj kuci s tim sto imamo zajednicko dvoriste. Ona je u pocetku volela u sve da se mesa. Kad MI imamo goste ona mora da dodje, budila nas ujutru i stalno drzala neka predavanja (jos voli da drzi) jer ona je starija pa je i najpametnija. Ja sam posle nekih pola godine braka smrsala skoro 10 kg i svaki dan na ceo dan odlazila kod mame, nekih 9 meseci, jer nisam mogla da je gledam a ni ucim. Udala sam se sa jednim ispitom do kraja studija i skoro gotovim diplomskim i jedva posle godinu i po dana ja sam diplomirala. Inace nisam cutliva i cesto se posvadjam s njom. Jednom se jako posvadjala i nismo pricale nekoliko dana i od tada se situacija smirila. Moram da kazem da je muz na mojoj strani i sta god ja njemu rekla da mi smeta on to odmah resi s njom. E sad, problem imam ja. Iako se ona smirila, ne dolazi vise, stvarno se trudi zena da me ne nervira ja sam i dalje nervozna od samog jutra. Nervira me i ako je samo cujem na dvoristu, meni se vec prevrce zeludac, ne mogu da je gledam, ni slusam. Ponekad sam toliko nervozna cak i besna samo kad pomislim na nju. Inace sam razumna devojka, profesor po struci i stvarno se trudim da razmisljam racionalno i zrelo, ali kad je ona pitanju sve to pada u vodu. Htela sam da pitam da li je to mozda neki nakupljeni bes od ranije ili nesto drugo, i kako da se resim toga... Hvala
odgovor:
Poštovana Tamara, istorija odnosa tebe i svekrve koju ovde iznosiš, govori o tome da si zaista bivala pod visokim stresom u vezi sa odnosima sa tom osobom, kao i da je tvoje duševno spokojstvo zaista bivalo narušavano tim odnosom. Ovde naglašavam reč odnos, znači ne stavljam akcenat ni na tvoju svekrvu ni na tebe. Ovo što dalje opisuješ, tvoju izrazitu iritiranost, ljutnju i bes (možda tu ima i drugih osećanja kao što su odvratnost, gađenje i prezir) u vezi sa bilo kakvim kontaktom sa njom, čak i u vezi sa samom pomosli na nju, već jeste, zaista, kako ti to dobro primećuješ, nešto što je u tebi, što više nije stvar vašeg odnosa, već tvog ličnog funkcionisanja. Razloge za nastanak tako snažne sklonosti kod tebe da na takav način reaguješ na bilo šta (čak i pomisao) što je u vezi sa tvojom svekrvom, mislim da vredi istraživati. Jedna mogućnost zaista jeste da u pozadini stoji ranije nakupljen bes koji nisi u dovoljnoj meri rasteretila i koji sada traži svoje oslobađanje. Postoje i druge mogućnosti, kao na primer, da si neke sasvim druge frustracije i osećanja vezane za neke sasvim druge osobe i situacije, nekako, zgodno, usmerila prema svekrvi. Istraživanje svega toga kao i stvaranje uslova za emocionalnu katarzu tj. što slobodnije proživljavanje toga što u tebi „tinja“ ili pak „kuva“, jeste uslov da se na kavalitetan način rešiš problema koji ovde iznosiš. Mislim da je najbolji način da to uradiš, da započneš psihoterapiju, i to sa psihoterapeutom koji radi i sa doživljajima i osećanjima a ne samo sa mišljenjima i ponašanjima. Moje mišljenje je da je za tu svrhu najpodesniji psihoterapeut geštalt, psihodramske ili telesno-terapijske orijentacije. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković. |
